BUDŽETSKO RAČUNOVODSTVO predstavlja naučni metod kojim se obuhvataju i kvantitativno izražavaju sve poslovne promene na sredstvima i izvorima sredstava budžetskih korisnika. Koristi se se za potrebe upravljanja poslovima budžetskog korisnika i kao takvo predstavlja podršku funkiciji upravljanja.
Zakonom o budžetu reguliše se donošenje budžeta, evidencija i upravljanje budžetom, pripremanje, planiranje i izvršenje budžeta, zajmovi i garancije, unutrašnja kontrola i računovodstvo budžeta, i poslovi državnog trezora.
Budžetsko računovodstvo se kod budžetskih korisnika vodi na osnovu Zakona o budžetskom istemu.
Članom 1. stav 2. Uredbe o budžetskom računovodstvu pod pojmom “Budžetsko računovodstvo se podrazumevaju uslovi i način vođenja poslovnih knjiga, sastavljanje, prikazivanja, dostavljanje i objavljivanje finansijskih izveštaja.” Ovom uredbom se između ostalih značajnih pitanja, definišu gotovinska i obračunska osnova.
U međunarodnoj praksi i teoriji vođenje računovodstvenih evidencija i način finansijskog izveštavanja u javnom sektoru (državnim organima, fondovima i organima lokalne samouprave) uspostavljeno je na tri načina, i to na:
- gotovinskoj osnovi,
- obračunskoj osnovi i
- modifikovanoj gotovinskoj osnovi.
Gotovinska osnova vođenja budžetskog računovodstva, zasniva se na evidenciji transakcija ili događaja u momentu isplate ili naplate gotovine. U Međunarodnim računovodstvenim standardima za javni sektor u tački 1.2.2 dati su definicija i objašnjenje računovodstvene gotovinske osnove:
“Prema gotovinskoj osnovi računovodstva, transakcije i događaji se priznaju tek kada entitet primi ili isplati gotovinu. Finansijski izveštaji pripremljeni prema gotovinskoj osnovi obezbeđuju čitaocima informacije o izvorima gotovine primljene tokom perioda, svrsi upotrebe gotovine i o gotovinskim saldima na datum izveštavanja. Fokus merenja u finansijskim izveštajima jesu gotovinska salda i nastale promene. Napomene uz finansijske izveštaje mogu pružiti dodatne informacije o obavezama, kao što su plative obaveze i pozajmice, kao i o određenoj negotovinskoj imovini, kao što su potraživanja, ulaganja i nekretnine, postrojenja i oprema”.
Obračunska osnova vođenja budžetskog računovodstva, prema MRS za javni sektor, predstavlja računovodstvenu osnovu prema kojoj se transakcije i druga događanja priznaju u trenutku njihovog nastanka (a ne samo kada se primi ili izda gotovina ili ekvivalent gotovine). Zbog toga se transakcije i događaji računovodstveno evidentiraju i priznaju u finansijskim izveštajima za period na koji se odnose. Elementi koji se priznaju po obračunskoj osnovi su imovina, obaveze, neto imovina/kapital, prihod i rashod. Dokumentacija na osnovu koje se sprovode ove transakcije su fakture, računi, otpremnice, nalozi za plaćanje, čekovi i druga dokumenta koja prate nastanak poslovne promene.
Modifikovana gotovinska osnova vođenja budžetskog računovodstva, podrazumeva vođenje evidencije o primaocima i izdacima na gotovinskoj osnovi, a imovina i obaveze se evidentiraju na obračunskoj osnovi.
Evidencija, tj. knjigovodstvo nije samo sebi cilj, već da obezbedi tačnu, objektivnu i blagovremenu informaciju o stanju imovine, obaveza i rezultatu poslovanja kod subjekta koji je dužan da vodi poslovne knjige.
Evidentiranje poslovnih promena vrši se na osnovu verodostojne i tačne dokumentacije. Prema tome, računovodstvo treba da obezbedi najbitnije informacije o poslovanju subjekta koji je dužan da vodi knjigovodstvenu evidenciju. Ono u suštini predstavlja podršku upravljanju i rukovođenju, jer su njegove informacije naročito važne prilikom donošenja poslovnih odluka i kontrole poslovanja.
Planiranje i izvršenje budžeta vrši se po jedinstvenoj klasifikaciji računa za budžet i to po:
- Ekonomskoj klasifikaciji računa,
- Funkcionalnoj klasifikaciji računa,
- Organizacionoj klasifikaciji računa i
- Programskoj klasifikaciji računa
Finansijski izveštaji
Jedno od najvažnijih područja budžetskog računovodstva, odnosi na praćenje i pravdanje trošenja državnih sredstava. Praćenje i pravdanje trošenja državnih sredstava vrši se putem finansijskog izveštavanja. Finansijsko izveštavanje je krajnji rezultat i zadatak budžetskog računovodstva, a odnosi se na prezentaciju podataka praćenja i pravdanja trošenja državnih sredstava.
Finansijski izveštaji koji iskazuju izdatke i prijem budžetskih sredstava moraju zadovoljiti sledeće zahteve:
- osigurati relevantne, pouzdane i blagovremene informacije, potrebne za donošenje racionalnih ekonomskih, socijalnih i političkih odluka i osigurati informacije koje će omogućiti efikasnu kontrolu raspolaganja javnim dobrima i pomoći razvoj finansijskog menadžmenta uvođenjem standarda odgovornosti.
- Posebni zahtevi pri sastavljanju finansijskih izveštaja su: transparentnost, fleksibilnost, realnost i optimalnost.
Završni račun budžeta budžetskih korisnika sadrži:
- Bilans stanja,
- Bilans prihoda i rashoda,
- Izveštaj o kapitalnim rashodima i finansiranju,
- Izveštaj o novčanim tokovima,
- Izveštaj o izvršenju budžeta – razlika između odobrenih sredstava i izvršenih,
- Objašnjenje većih odstupanja između odobrenih sredstava i izvršenih,
- Izveštaj o primljenim donacijama i kreditima,
- Izveštaj o korišćenju sredstava iz tekuće i stalne budžetske reserve,
- Izveštaj o garancijama datim u toku fiskalne godine,
- Izveštaj eksterne revizije o finansijskim izvještajima,
- Izveštaj o izlaznim rezultatima programskog dela budžeta,
- Detaljan izveštaj o realizaciji sredstava programa i projekata koji se finansiraju iz budžeta, a odnose se na subvencije javnim nefinansijskim preduzećima, organizacijama i privatnim prreduzećima,
- Napomene o računovodstvenim politikama i dodatnim analizama, obrazloženjima i sravnjivanju stavki, izvoda i izveštaja obuhvaćenih završnim računom.
Budžetsko računovodstvo predstavlja simbiozu čitavog kompleksa procedura koji se odnose na upravljanje budžetom u trošenju budžetskih sredstava, knjigovodstveno praćenje budžetskih transakcija, izradu finansijskih izveštaja i završnog računa i funkcionisanje unutrašnje i eksterne revizije i kontrole trošenja i naplate budžetskih sredstava.
