Stručni tekstovi

Izveštavanje Rukovodioca korisnika javnih sredstava prema Centralnoj jedinici za harmonizaciju za 2020. godinu 1024 768 Zoran Grubiša

Izveštavanje Rukovodioca korisnika javnih sredstava prema Centralnoj jedinici za harmonizaciju za 2020. godinu

Na osnovu člana 81. i člana 82. Zakona o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) i člana 19. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru (“Sl. glasnik RS”, br. 89/2019) Rukovodilac korisnika javnih sredstava obavezan je da do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu na propisani način izveštava ministra o adekvatnosti i funkcionisanju sistema finansijskog upravljanja i kontrole (FUK) i interne revizije (IR) za 2020. godinu, na obrascima koje je pripremila i objavila na svojoj internet stranici Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije (CJH).

Izveštavanje Rukovodioca korisnika javnih sredstava se vrši popunjavanjem dva Godišnja izveštaja, od kojih se jedan odnosi na sistem finansijskog upravljanja i kontrole (FUK), a drugi na sistem interne revizije (IR).

Centralna jedinica za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije je pripremila nove obrasce Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za 2020. godinu i puštena je u rad aplikacija za elektronsko popunjavanje i dostavljanje kojoj možete pristupiti preko linka.

Na sajtu Centralne jedinice za harmonizaciju Ministarstva finansija Republike Srbije postavljenu su sledeći dokumenti (https://ifkj.mfin.gov.rs/prezentacija-izvestaji-pregled/6):

U članu 20. Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru (“Sl. glasnik RS”, br. 89/2019) koji je stupio na snagu 01.01.2021. godine Izjava o internim kontrolama je sastavni deo godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole. Takođe, novina u odnosu na prethodni Godišnji izveštaj o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole su pitanja vezana za  upravljanje nepravilnostima, preporuke iz konsolidovanog godišnjeg izveštaja za prethodnu godinu i funkcionisanje sistema u uslovima COVID-19 pandemije.

Nakon popunjavanja Godišnjeg izveštaja o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole za 2020. godinu u okviru aplikacije potrebno je da odštampate i pošaljete na adresu Ministarstva finansija Republike Srbije Potvrdu o dostavljenom izveštaju i Izjavu o internim kontrolama.

Izveštaj o radu DRI za 2019. godinu – Finansijsko upravljanje i kontrola 1024 683 Zoran Grubiša

Izveštaj o radu DRI za 2019. godinu – Finansijsko upravljanje i kontrola

Misija Državne revizorske institucije (DRI) je da pouzdanim informacijama doprinosi dobrom upravljanju, transparentnosti i odgovornosti u javnom sektoru.

U toku 2019. godine, DRI je izradila 133 izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja, 60 izveštaja o pravilnosti poslovanja, 7 izveštaja o reviziji finansijskih izveštaja i pravilnosti poslovanja, 12 izveštaja o reviziji svrsishodnosti poslovanja, 29 izveštaja o reviziji odazivnih izveštaja i 264 poslereviziona izveštaja, što čini ukupno 505 revizorskih proizvoda.

Kada je u pitanju sistem finansijskog upravljanja i kontrole, od ukupno 159 subjekata revizije, nedostaci u sistemu internih kontrola otkriveni su kod 55% subjekata, dok interna revizija nije uspostavljena na odgovarajući način kod 57% korisnika javnih sredstava.

Na osnovu ispitivanja funkcionisanja internih kontrola kod većine subjekata, nije dobijeno uveravanje da je sistem finansijskog upravljanja i kontrole uspostavljen na način da svojim funkcionisanjem obezbeđuje poslovanje u skladu sa ciljevima tog sistema.

Najznačajniji nalazi po korisnicima javnih sredstava u oblasti finansijskog upravljanja i kontrole su:

  • nepostojanje ili nepotpuna interna akta (57 nalaza kod 35 subjekata revizije);
  • nepouzdana računovodstvena evidencija (27 nalaza kod 12 subjekata revizije);
  • od strane subjekata revizije nisu sprovedeni kontrolni postupci nad dokumentacijom (26 nalaza kod 15 subjekata revizije);
  • nisu uspostavljene pomoćne knjige i evidencije (15 nalaza kod devet subjekata revizije);
  • pogrešna ekonomska klasifikacija (13 nalaza kod osam subjekta revizije);
  • nisu preduzimane mere za naplatu potraživanja / potraživanja nisu prijavljena (10 nalaza kod četiri subjekta revizije);
  • neusaglašenost internih akata sa aktima više pravne snage (17 nalaza kod osam subjekata revizije);
  • međusobna neusklađenost internih akata (10 nalaza kod šest subjekata revizije);
  • nepostojanje internih akata (pet nalaza kod četiri subjekta revizije).

Oblast Finansijsko upravljanje u javnom sektoru sadrži ukupno 16 načela: načela 6-9 odnose se na Poglavlje 32, načela 10-12 na javne nabavke, a načela 15-16 na vrhovnu revizorsku instituciju. Naglasak u izveštajima OECD/SIGMA dat je preporukama i aspektima kojima se treba baviti kroz Strategiju reforme državne uprave i Program reforme upravljanja javnim finansijama.

Kompletan Izveštaj o radu Državne revizorske institucije za 2019. godinu možete preuzeti ovde.

Izrada i revizija dokumentacije sistema finansijskog upravljanja i kontrole u skladu sa zakonom o javnim nabavkama 1024 728 Zoran Grubiša

Izrada i revizija dokumentacije sistema finansijskog upravljanja i kontrole u skladu sa zakonom o javnim nabavkama

Skupština Republike Srbije je na sednici održanoj 23.12.2019. godine usvojila novi Zakon o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br. 91/19). Novi Zakon je stupio na snagu 01.01.2020. godine, ali je njegova  primena odložena za 01.07.2020. godine. Postupke javnih nabavki koji su započeti pre njegove primene 01.07.2020. godine naručioci nastavljaju da sprovode po Zakonu o javnim nabavkama koji je donet 2012. godine i koji je imao izmene 2015. godine („Sl. glasnik RS”, br. 124/12, 14/15, 68/15), dok sve postupke koje naručioci pokrenu od 01.07.2020. godine sprovode po novom Zakonu o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br. 91/19). Zakon o javnim nabavkama donosi suštinske novine, u vezi sa čijom primenom ne postoje prethodna uporedna iskustva ni kod jednog od ključnih aktera – ponuđača, naručilaca i nadležnih institucija.

Korisnici javnih sredstava u obavezi su da usvoje Pravilnikom o bližem uređivanju postupka javne nabavke. Pravilnikom o bližem uređivanju postupka javne nabavke bliže se uređuje način planiranja nabavki (kriterijumi, pravila i način određivanja predmeta javne nabavke i procenjene vrednosti, način ispitivanja i istraživanja tržišta), odgovornost za planiranje, ciljevi postupka javne nabavke, način izvršavanja obaveza iz postupka, način obezbeđivanja konkurencije, sprovođenje i kontrola javnih nabavki i način praćenja izvršenja ugovora o javnoj nabavci unutar “korisnika javnih sredstava”. Cilj Pravilnika o bližem uređivanju postupka javne nabavke je da se nabavke sprovode u skladu sa novim Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br. 91/19), da se obezbedi jednakost, konkurencija i zaštita ponuđača od bilo kog vida diskriminacije, da se obezbedi blagovremeno pribavljanje dobara, usluga i radova uz najniže troškove, a u skladu sa objektivnim potrebama “korisnika javnih sredstava”.

Nakon usvajanja Pravilnika o bližem uređivanju postupka javne nabavke korisnici javnih sredstava koji su izradili dokumentaciju finansijskog upravljanja i kontrole u obavezi su da izvrše reviziju procesa, procedura i registra rizika u skladu sa Pravilnikom o bližem uređivanju postupka javne nabavke. Takođe, svi korisnici javnih sredstava koji su u procesu izrade dokumentacije finansijskog upravljanja i kontrole moraju izraditi dokumentaciju u skladu sa navedenim promenama.

Primena novog Zakona o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br. 91/19) donosi značajno smanjenje i pojednostavljivanje postupaka u oblasti javne nabavke, smanjenje administrativnog opterećenja kako na strani naručioca tako i na strani ponuđača. Značajno će se smanjiti troškovi učešća u postupcima javne nabavke malim i srednjim preduzećima, što predstavlja uvođenje najbolje evropske prakse u ovoj oblasti. Ovo doprinosi povećanju broja ponuda u postupcima javne nabavke, a time direktno i većoj tržišnoj konkurenciji i boljem kvalitetu i ceni isporučenih usluga ili dobara.

Elektronska internet platforma – Portal javnih nabavki postaje zakonski obavezno centralno mesto za komunikaciju i razmenu podataka u postupku javne nabavke. Novim Zakonom o javnim nabavkama je uvedeno elektronsko podnošenje ponuda i prijava za učešće, odnosno kompletno sprovođenje procedure javne nabavke preko ove internet platforme.

Glavne novine, uvedene novim Zakonom o javnim nabavkama („Sl. glasnik RS”, br. 91/19) koje značajno modernizuju i uređuju postupak javnih nabavki su:

  • Izjava o ispunjenosti kriterijuma – podnosi je svaki ponuđač gde formalno potvrđuje da ispunjava sve kriterijume i da nije u situaciji koja može da ga isključi iz postupka javne nabavke. Ova izjava zamenjuje razne potvrde koje je ponuđač morao da sakuplja od različitih nadležnih organa, u pismenoj formi, samo da bi mogao da učestvuje u javnom nadmetanju.
  • Partnerstvo za inovacije – nov postupak javne nabavke. Ovaj postupak bi trebalo da omogući i da ubrza javne nabavke u slučaju potrebe za inovativnim dobrima, radovima ili uslugama koje nisu dostupne na tržištu. Ovaj postupak će značajno doprineti razvoju i integraciji transportnih, energetskih, informacionih, komunikacionih i drugih tehnologija u pojedinim sektorima i promovisanje znanja i novih tehnologija. Očekuje se posebna primena u oblasti zdravstva i kulture gde će se postupak nabavke sprovoditi po „blažem režimu“, s kraćim postupkom.
  • Novi kriterijumi za dodelu ugovora – ugovor se dodeljuje ekonomski najpovoljnijoj ponudi na osnovu odnosa cene i kvaliteta.
  • Izjednačenost postupaka javne nabavke male i velike vrednosti – Isti postupci javne nabavke primenjivaće se bez obzira na vrednost nabavke, s tim da se za nabavke većih vrednosti primenjuju duži rokovi za dostavljanje ponuda i prijava za učešće.
  • Sistem dinamične nabavke – Otvoreni, višegodišnji postupak javne nabavke koji se odigrava automatizovano, elektronskim putem, u skladu sa unapred datim parametrima – ponuda se podnosi elektronskim putem, iste se ocenjuju i rangiraju elektronski, što u velikoj meri otklanja mogućnost uticaja ljudskog faktora, a time i potencijalni prostor za koruptivne radnje. Može da se odabere više ponuđača u dužem vremenskom periodu, za robu ili usluge za kojima postoji potreba naručioca u dužem vremenskom periodu. Ovo je pravilo kojim se znatno utiče kako na transparentnost, tako i na princip konkurencije u ovom posebnom obliku javne nabavke.

Kvaliteno izrađena i revidirana dokumentacija (procesi, procedure i registar rizika) u skladu sa usvojenim Pravilnikom o bližem uređivanju postupka javne nabavke omogućava korisnicima javnih sredstava funkcionalan sistem finansijskog upravljanja i kontrole, čime se Republici Srbiji omogućava uspešno zatvaranje Poglavlja 32.

Kvalitetno izrađena dokumetacija sistema FUK-a i upravljanje nepravilnostima 1024 683 Zoran Grubiša

Kvalitetno izrađena dokumetacija sistema FUK-a i upravljanje nepravilnostima

KVALITETNO IZRAĐENA DOKUMETACIJA SISTEMA FINANSIJSKOG UPRAVLJANJA I KONTROLE JE ČVRST TEMELJ ZA USPOSTAVLJANJE DOBROG NAČINA UPRAVLJANJA NEPRAVILNOSTIMA

Polazni korak za uspostavljanje nepravilnosti je kvalitetno izrađena dokumentacija sistema finansijskog upravljanja i kontrole. Najveći problem koji se javlja u početnom koraku za uspostavljanje dobrog načina upravljanja nepravilnostima je neimplementiranje sistema finansijskog upravljanja i kontrole ili pogrešno shvatanje šta predstavlja dokumentacija sistema finansijskog upravljanja i kontrole kod korisnika javnih sredstava.

Dobro postavljen sistem finansijskog upravljanja i kontrole obezbeđuje da se javna sredstva upotrebljavaju na zakonit način, u skladu sa principima ekonomičnosti, efikasnosti, efektivnosti i javnosti. Zakon o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) definiše načela i pravila u skladu sa kojima korisnici javnih sredstava moraju upravljati dodeljenim resursima.

Dokumetacija za uspostavljanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole izrađuje se na osnovu važeće sistematizacije, implementiranih ISO standarda i svih pravilnika kod korisnika javnih sredstava. Izrada dokumentacije podrazumeva popis procesa, njihovu identifikaciju i popunjavanje obrazaca procesa i procedura, kao i sastavljanje dijagrama toka. Da bi započeli sa izradom procesa potrebno je prvo popisati sve procese koji se odvijaju u organizaciji u standardni obrazac popisa procesa. Zatim je potrebno procese imenovati i identifikovati kako bi se mogle popuniti tražene vrednosti i podaci u obrascima procesa i procedura. Svaki proces i procedura imaju deo obrasca u kome se navodi ko je pripremio, kontrolisao i odobrio taj proces ili proceduru. Dijagram toka sastavlja se u standardnom tabelarnom obrascu gde je potrebno složiti oblike u tok aktivnosti, napisati opise pojedinih aktivnosti, upisati odgovorne osobe iz sistematizacije, rokove i prateće dokumente pojedinog oblika. Sastavni deo dokumentacije je i upravljanje rizicima koje je definisano Smernicama za upravljanje rizicima kao celokupan proces utvrđivanja, procene i praćenja rizika i sprovođenje neophodnih kontrola sa ciljem da se izloženost rizicima svede na prihvatljiv nivo. Registar rizika omogućava klijentima dokumentovanje podataka o identifikovanim rizicima, proceni verovatnoće i uticaja istih, o kontrolnim aktivnostima koje se preduzimaju kao odgovori na utvrđene rizike, o odgovornim osobama kao vlasnicima rizika i odgovornim osobama za preduzimanje utvrđenih radnji kao i planskim rokovima izvršavanja radnji odnosno ažuriranja podataka o utvrđenim ili novonastalim rizicima. U zavisnosti od odabrane metode rizici se mogu rangirati sa maksimalno 25 bodova. Sastavni deo dokumentacije je Strategija upravljanja rizicima, čija je osnovna svrha da se opiše način na koji korisnik javnih sredstava namerava da implementira sistemski pristup upravljanju rizicima, razradi metodologiju procesa upravljanja rizicima prilagođenu specifičnostima korisnika javih sredstava kao i da definiše način saradnje s institucijama iz nadležnosti u pogledu koordiniranog pristupa upravljanja rizicima.

Kvalitetno izrađenom dokumentacijom sistema finansijskog upravljanja i kontrole Rukovodilac korisnika javnih sredstava ima jasno postavljenu organizaciju kroz procese i procedure i definisanu odgovornost zaposlenih. Na osnovu identifikovanih i vrednovanih rizika ima alat za umanjenje i izbegavanje neželjenih događaja.

Rukovodioci korisnika javnih sredstava usvajanjem Pravilnika o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru (“Sl. glasnik RS”, br. 89/2019) u Članu 20, imaju odgovornost u vidu potpisivanja izjave o internim kontrolama kojom potvrđuje nivo usklađenosti sistema finansijskog upravljanja i kontrole u odnosu na međunarodne standarde interne kontrole. Isti taj Rukovodilac korisnika javnih sredstava izveštava ministra finansija o adekvatnosti i funkcionisanju uspostavljenog sistema finansijskog upravljanja i kontrole do 31. marta tekuće godine za prethodnu godinu na obrascima koje priprema Centralna jedinica za harmonizaciju.

Uvođenje upravljanja nepravilnostima predstavlja značajan alat za rukovodstvo korisnika javnih sredstava u svrhu nadgledanja finansijskog upravljanja i kontrole, dodatne optimizacije poslovanja korisnika javnih sredstava i umanjenja rizika od zloupotrebe javnih sredstava.

Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru („Službeni glasnik RS“, broj: 89/2019), u Članu 18 propisana je obaveza rukovodiocima korisnika javnih sredstava da uspostave sistem za otkrivanje, evidentiranje i postupanje po obaveštenjima o sumnjama na nepravilnosti unutar organizacije kojom rukovode i sistem izveštavanja o upravljanju nepravilnostima, a takođe je dužan da preduzima mere za umanjenje rizika od nepravilnosti. Rukovodioci, zaposleni ili treća lica prijavljuju odstupanja, nedoslednosti ili kršenja pisanih pravila koje predstavljaju nepravilnost ili izazivaju osnovanu sumnju da je došlo do nepravilnosti, bez obzira na veličinu i značaj i bez obzira jesu li počinjene namerno ili iz nehata.

Uspostavljanjem dobrog načina upravljanja nepravilnostima unutar korisnika javnih sredstava, omgoućava se efikasniji povraćaj ili naknada pogrešno upotrebljenih resursa koji su rezultat nepravilnosti, dizanje svesti zaposlenih i rukovodioca informisanjem o efektima po organizaciju, razvijanje kulture prevencije i ažuriranje procedura organizacije radi minimiziranja rizika od ponavljanja utvrđenih nepravilnosti u budućnosti.

Kvalitetno izrađena dokumentacija sistema finansijskog upravljanja i kontrole omogućava implementaciju istog sistema od strane Rukovodioca korisnika javnih sredstava čime se ostvaruje čvrst temelj za uspostavljanje dobrog načina upravljanja nepravilnostima.

Nezavisna interna revizija i finansijsko upravljanje i kontrola 1024 683 Zoran Grubiša

Nezavisna interna revizija i finansijsko upravljanje i kontrola

U Strategiji razvoja interne finansijske kontrole u javnom sektoru u Republici Srbiji (“Sl. glasnik RS”, br. 61/2009 i 23/2013) interna revizija je nezavisna aktivnost koja pruža objektivno profesionalno mišljenje savetodavnog karaktera, sa svrhom da doprinese unapređenju poslovanja organizacije. Pomaže organizaciji da ostvari svoje ciljeve, tako što sistematično i disciplinovano procenjuje i vrednuje upravljanje rizicima, kontrole i upravljanje organizacijom.

U okviru koncepta PIFC (Public Internal Financial Control) koji je uspostavila Evropska unija, interna revizija se posmatra kao funkcija koju obavlja ovlašćena, organizaciono i funkcionalno nezavisna jedinica interne revizije ili interni revizor. Pod organizacionom nezavisnošću se podrazumeva da je nezavisna od delatnosti koju revidira, da nije deo ni jednog poslovnog procesa, odnosno organizacionog dela, a u svom je radu neposredno odgovorna rukovodiocu organizacije. Funkcionalna nezavisnost podrazumeva da samostalno na bazi procene rizika odlučuje o području, načinu obavljanja i izveštavanju o obavljenoj reviziji.

Interna revizija vrši nezavisnu, stručnu i sistematsku procenu sistema finansijskog upravljanja i kontrole, što podrazumeva revidiranje svih funkcija i procesa poslovanja i uspostavljenih kontrola. Ona objektivno prikuplja, proverava, analizira, procenjuje informacije i izrađuje izveštaje za rukovodstvo na osnovu kojih ono donosi odluke. U središtu pažnje interne revizije je ocena i provera funkcionisanja sistema kontrole, koja se sprovodi korišćenjem programa revizije zasnovanih na riziku.

Interna revizija obezbeđuje stručno mišljenje i preporuke, kako bi upravljački i kontrolni sistemi bili uspostavljeni u skladu sa pravilima i standardima, odnosno načelima dobrog finansijskog upravljanja.

Potrebno je napraviti razliku između interne revizije i sistema finansijskog upravljanja i kontrole. Za sistem finansijskog upravljanja i kontrole odgovoran je rukovodilac organizacije. Interni revizori nisu odgovorni za uspostavljanje, funkcionisanje i razvoj sistema za finansijsko upravljanje i kontrolu, već su odgovorni za procenu funkcionisanja tih sistema, potencijalnih slabosti, nedostataka i neregularnosti i davanje preporuka za poboljšanje i preduzimanje korektivnih aktivnosti. Rukovodilac organizacije je odgovoran za sprovođenje preporuka interne revizije.

U Zakonu o budžetskom sistemu (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) Član 82:

  • Interna revizija je organizaciono nezavisna od delatnosti koju revidira, nije deo ni jednog poslovnog procesa, odnosno organizacionog dela organizacije, a u svom radu je neposredno odgovorna rukovodiocu korisnika javnih sredstava.
  • Funkcionalna nezavisnost interne revizije se obezbeđuje samostalnim odlučivanjem o: području revizije na osnovu procene rizika, načinu obavljanja revizije i izveštavanju o obavljenoj reviziji.
  • Interna revizija na osnovu objektivnog pregleda dokaza obezbeđuje uveravanje o adekvatnosti i funkcionisanju postojećih procesa upravljanja rizikom, kontrole i upravljanja organizacijom da li ovi procesi funkcionišu na predviđen način i omogućuju ostvarenje ciljeva organizacije.
  • Interna revizija pruža savetodavne usluge koje se sastoje od saveta, smernica, obuke, pomoći ili drugih usluga u cilju povećanja vrednosti i poboljšanja procesa upravljanja datom organizacijom, upravljanja rizicima i kontrole.
  • Internu reviziju obavljaju interni revizori.
  • Interni revizori u vršenju funkcije, primenjuju međunarodne standarde interne revizije, etički kodeks interne revizije i principe objektivnosti, kompetentnosti i integriteta.
  • Interni revizori su obavezni da čuvaju tajnost službenih i poslovnih podataka.

Interni revizori ne izrađuju dokumentaciju za uspostavljanje sistema finansijskog upravljanja i kontrole, oni su ti koji istu kontrolišu.

Uticaj COVID-19 na ekonomiju Republike Srbije 1024 576 Zoran Grubiša

Uticaj COVID-19 na ekonomiju Republike Srbije

Globalna pandemija COVID-19 stavila je svetsku ekonomiju na najteži test iz kog će mali deo zemalja izaći kao pobednici, a većina kao gubitnici. Trenutno globalno ekonomsko stanje mnogi ekonomisti porede sa Velikom depresijom iz 1929. godine ili Svetskom ekonomskom krizom iz 2008. godine. Recesija je neizbežna, samo zavisi na kom nivou će je države zaustaviti. Posledice uticaja COVID-19 će se osetiti na globalnu ekonomiju u narednim godinama. Stopa nezaposlenosti dostići će najveći nivo u istoriji savremene ekonomije.

Većina država trenutno posmatra ekonomsko stanje kao borbu sa vetrenjačama, gledajući samo sopstvene interese, bez solidarnosti. U takvoj situaciji države koje budu gledale i donosile odluke par godina unapred izaći će kao pobednici iz novonastale krize.

Gde je ekonomija Republike Srbije nakon završetka pandemije COVID-19?

Monetarna i fiskalna politika iz godine u godinu su beležile pozitivne rezultate. Privreda je stala čvrsto na noge i beležila je rast sve do pojave COVID-19. Valuta je bila najstabilnija u proteklih par godina, inflacija na niskoj stopi. Nacionalna ekonomija koja je imala potencijal da za par godina bude jedna od vodećih u stopi rasta u Evropi. Onog momenta kada se sve ovo završi krenućemo sa stanjem nacionalne ekonomije od pre par godina ili par desetina godina. U zavisnosti od mera koje propiše država i efekta drugih ekonomija na našu ekonomiju, posledice krize moći ćemo da izmerimo tek u narednim godinama.

Privatni sektor će poslovati na margini profitabilnosti. Mala i srednja preduzeća će osetiti najveći teret ove krize. Korporacije će imati takođe gubitaka, ali i mogućnost da lakše prevaziđu novonastalu krizu. Država mora da ojača privatni sektor i da uredi javni sektor. Javni sektor će biti najveći učesnik u ekonomiji posle krize. Bez političkih ideologija već sa znanjem i kompetencama država će morati da se bori sa krizom. Sudbine mnogih su u njenim rukama.

Država mora da se okrene ka razvoju finansijskih instrumenata. Neophodan je razvoj municipalnih obveznica koje emituju jedinice lokalne samouprave sa ciljem finansiranja infrastrukturnih projekata od javnog značaja. Municipalne obveznice pokazale su značajan nivo sigurnosti ulaganja naročito u vreme ekonomske krize, jer kao garant stoji država, odnosno jedinice lokalne samouprave. Takođe, neophodno je razvijati i emitovati korporativne obveznice čime se dugoročno ojačava tržište kapitala. Država će morati da se odrekne dela prihoda i da smanji poreze i akcize. Trenutno posmatrano to je veliki udar na budžet, ali dugoročno gledano to je temelj privrede posle krize koja je nastupila.

Bitan fokus javnog sektora su predpristupni fondovi Evropske unije. Privatni sektor mora se ujediniti kroz razvoj granskih privrednih komora koje će im omogućiti znanje, iskustvo i nove šanse na tržištu.

Bankarski sektor kao ključni činilac ekonomije moraće da se odrekne dela profita kroz kredite privredi i stanovništvu. Neophodnost smanjenja kamatnih stopa na zaduživanje i troškova uticaće na povećanje likvidnosti i ohrabrivanju dodatnog zaduživanja. Stvaranje novih bankarskih proizvoda sa marginom profitabilnosti ključni su u periodu krize. Osiguravajuće kompanije moraju pratiti bankarski sektor i smanjiti premije na neživotna i životna osiguranja bez korekcija osiguranih suma i suma osiguranja.

U narednom periodu moraćemo da se okrenemo sve više ka nacionalnoj ekonomiji. Neophodno je napraviti i razviti sopstvene substitute proizvoda i usluga na domaćem tržištu. Moramo naučiti da poštujemo svoje i cenimo sve ono što je napravljeno u Republici Srbiji. Proizvodi i usluge domaćih firmi moraju biti primat u borbi za opstanak ekonomije. Na taj način pomoći ćemo našoj privredi da se vrati na mesto gde je stala pre COVID-19. Izgradnjom takvog sveopšteg stanja potrošačke svesti zatvaramo krug gde novac ostaje u ekonomiji države.

Autor:
Nemanja Radović, mast.ekon.

Principi imenovanja rukovodioca i radne grupe 1024 768 admin

Principi imenovanja rukovodioca i radne grupe

Saznajte koji su principi imenovanja rukovodioca i radne grupe neophodnih za implementaciju sistema finansijskog upravljanja i kontrole.

Razradom ove teme želimo da trenutnim i budućim klijentima otklonimo svaku nedoumicu koju znamo da izazivaju prvi koraci pri implementaciji sistema Finansijskog upravljanja i kontrole. Iako će ovo biti subjektivni odgovor na ovu temu, primeri dobre prakse i višegodišnje iskustvo na teritoriji Republike Srbije nas podstiče da objavimo ovaj tekst kao odgovor na pitanje koje je neizostavno na svakom sastanku.

Izazov koji imate prilikom imenovanja neophodnih za implementaciju sistema Finansijskog upravljanja i kontrole kao i postojanje, tačnije ne postojanje, sertifikovanog internog revizora, nije slučaj samo u Vašoj ogranizaciji. Shvatite da su oni podjednako prisutni kod Vaših kolega isto kao i kod Vas. U pitanju je način prevazilaženja ovih prepreka raznim metodama, ali to je već pitanje koliko rukovodstvo poznaje kolektiv kojim rukovodi.

Šablon na koji nailazimo prilikom saradnje sa klijentiima u našoj sferi poslovanja je poznat.  Nedovoljno razvijena svest rukovodstva kao i zaposlenih o potrebi postojanja pisanih procedura i procesa, nedostatak adekvatno edukovanog kadra, maksimalna opterećenost edukovanog kadra u organizaciji i zabrana zapošljavanja. Navedeni faktori ne samo da otežavaju implementaciju sistema procesa i procedura, već svakodnevno poslovanje kao i ispunjavanje rokova sa najvišeg vrha vlasti postaje misaona imenica.

Stoga, pitanje: „A koga da imenujemo kao Rukovodioca za impelementaciju Finansijskog upravljanja i kontrole?“ nas dovodi u neprijatnu situaciju, jer Vam na to pitanje ne možemo odgovoriti sa tačnim imenom i prezimenom Vašeg kolege. Direktive u državama u okruženju su jasne, ta osoba mora biti načelnik/rukovodilac finansija. Kod nas je takođe data preporuka da to bude načelnik/rukovodilac finansija, ali nisu izričiti u ispunjavanju tog zahteva.

Ono što je bitinije od same funkcije u organizaciji koju osoba ima, su faktori koje navodimo u nastavku, a koje morate razmotriti. Obim posla kojim je osoba već okupirana, autoritet koji poseduje i znanje u svojoj sferi rada. Shvatamo da nije moguće postići kvalitet i kvantitet u svakodnevnom obavljanju posla obzirom na postojanje otežavajućih okolnosti. Stoga je potrebno imenovati osobu koja poseduje osnovne informatičke spretnosti, dovoljno znanja na poslovima na kojima je zaposlena, ličnu logiku i sposobnost rasuđivanja, korektan odnos sa ostatkom kolega u kolektivu, dovoljno vremena i organizacionih sposobnosti da se posveti i ovom poslu, a pre svega, lične volje i svesti za potrebom sistema procesa i procedura u organizaciji. Takođe, moramo napomenuti da osoba mora posedovati određeni autoritet.

Zbog čega to napominjemo? Nailazimo konstantno na konflikte i neslaganja koja su zasnovana na ličnom nivou u organizacijama i „podmetanja noge“ kolegama koji postanu imenovani Rukovodioci sistema Finansijskog upravljanja i kontrole. Koja je Vaša lična potreba da sabotirate kolegu u izvršavanju njegovih zadataka koji su zakonska obaveza? To je naše pitanje za Vas?  Imenovanje Vašeg kolege je odobreno i potpisano od strane Vašeg direktora/gradonačelnika/predsednika opštine. Prema zakonu, on je odgovoran za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje ovog sistema i donošenjem odluke, Vaš kolega se obavezuje da izvrši implementaciju sistema. Kooperacija je neizostavna i ne dovodi se u pitanje! Implementacija sistema je zakonska obaveza, detaljno objašnjena u strategijama i priručnicima, pravilnicima, od strane Ministarstva finansija i Centralne jedinice za harmonizaciju. Pitanje bi bilo rešivo onog momenta kada bi zakonom bilo propisano i opisano radno mesto „Rukovodilac sistema Finansijskog upravljanja i kontrole“ u svakoj sistematizaciji svake organizacije. Složićemo se da bi većina automatski odbacila sve sujete i konflikte koje ima, preko noći bi postali informatički mag (iako procesi i procedure kao i slanje godišnjeg izveštaja zahtevaju osnovno poznavanje računara) i pohrlili bi da se interno raspiše konkurs za ovo radno mesto. Čak, „branili bi se“ kako im je „to i to“ u opisu radnog mesta. Vaša obaveza kao Rukovodioca bi bila da organizujete sastanke sa Radnom grupom, da izrađujete procedure sa kolegama, jer Vam je potrebno njihovo poznavanje materije koju pretačete u dijagrame toka, da zajedno, na sastancima identifikujete rizične aktivnosti, kojima kasnije u registru rizika zajedno dodeljujete mere otklanjanja i načine poboljšanja. Sačinjavate izveštaj jednom godišnje na osnovu sprovedenih aktivnosti.

Drugi deo prvog koraka tj. Imenovanja, je Odluka o imenovanju Radne grupe za implementaciju sistema Finansijskog upravljanja i kontrole. Prema primeru, radnu grupu čine SVI rukovodioci sektora/načelnici odeljenja/šefovi službi, koji su definisani prema Vašoj unutrašnjoj strukturi i organizacionoj šemi. Razlog je jasan. Sistem (odnosno poslovni procesi) prožimaju kompletnu organizaciju. Kako bi sistem bio uspešno implementiran potrebno je obuhvatiti svaki sektor/odeljenje/službu u organizaciji, a procedure koje se pregledaju ili izrađuju moraju biti usaglašene i odobrene od strane rukovodioca navedene organizacione celine. Tačnije, ti rukovodioci moraju od zaposlenih u svom sektoru dobiti odgovarajuće inpute kako bi se procedure izradile ili korigovale. Ko bolje poznaje svoj posao od zaposlenog tj. od rukovodioca koji nadgleda svoj sektor. Što implicira, načelnici (tj. hijerarhijski viša funkcija) imaju niže odgovornosti u odnosu na Rukovodioca sistema Finansijskog upravljanja i kontrole. Rukovodilac sistema Finansijskog upravljanja i kontrole je taj koji članove Radne grupe organizuje, koji zakazuje radionice, usaglašavaju zajedno postojeće procedure i definišu one koje treba opisati, daje zadatke za izvršavanje do sledeće radionice i popunjava izveštaj. Svakako detaljan opis zadataka Radne grupe je opisan u predlogu Ministarstva finansija.

Sinergija je neizbežna, složićete se.

Predpostavimo da Vam je slika ove problematike jasnija sada. Ne možemo uticati na Vašu ličnu (ne) zainteresovanost ovim sistemom, ali možemo i moramo da utičemo na Vas da poštujete radne zadatke i kolektiv u kom se nalazite. Ukoliko se niste dobrovoljno javili za poziciju Rukovodioca (znamo, imate već dovoljno ozbiljnijeg posla koji svakodnevno obavljate) imajte razumevanja prema svom kolegi i ispoštujte njegove zahteve koje Vam postavlja, jer je sve to u dodatnom opisu njegovog radnog mesta.

Podsticanje napretka i saradnja 1024 768 admin

Podsticanje napretka i saradnja

Podsticanje napretka sistema fininansijskog upravljanja i kontrole i saradnja sa konsultantskim kompanijama

Istraživanje o procentu napretka implementacije sistema Finansijskog upravljanja i kontrole navodi da veliki procenat JLS kao i indirektnih korisnika javnih sredstava smatra poželjnim angažovanje eksternih konsultanata koji će pomoći (izrade 90% posla) u implementaciji sistema. Postoji naravno problem sa sredstvima u budžetu koji ograničavaju, uvek imate važnijih gorućih pitanja, ali i ovaj sistem je tačka na dnevnom redu koja Vas čeka. Potreban Vam je eksterni saradnik koji će nadomestiti nedostatak kadra i vremena za izradu procedura.  Nekako, nađu se sredstva i za ovaj projekat, i sledi potraga za adekvatnom konsultantskom kompanijom. Istraživanje takođe navodi da postoji  nedostatak saradnje konsultanata sa zaposlenima u organizaciji na implementaciji sistema, kao i uključivanje zaposlenih bez adekvatne obuke. Nas to navodi na razmišljanje, zbog čega su u tom slučaju jedva izdvojena sredstva ako neće biti uže saradnje sa konsultantima? Na koji način se uređuje ceo sistem ako ne u saradnji sa zaposlenima u javnom sektoru koji prvo bivaju obučeni i infomisani? Koji je razlog odbijanja rada sa konsultantima?

Krenimo redom.

Opis procesa i procedura koji obuhvataju celokupnu organizaciju varira od veličine i kompleksnosti iste. Prema našim procenama potrebno je 80-90 procesa (sa malo više procedura) koje su potrebne JLS (Gradu, Gradskoj opštini, Opštini), od 40-60 za Javna preduzeća i od 30-50 za organizacije ostalih indirektnih korisnika javnih sredstava (ustanove kulture, biblioteke, specijalne bolnice za rehabilitaciju, domovi zdravlja itd.). I ovo je subjektivni odgovor na pitanje broja potrebnih procesa. U praksi se taj broj poveća, jer moramo ispoštovati i zahteve klijenta. Napominjemo, predlozi su napravljeni uvidom u sistematizaciju i internu dokumentaciju klijenta, kao i primerima prakse.

Prečesto smo dolazili u situaciju da su zaposleni nezadovoljni jer: „Gde smo mi to videli da to tako piše?“, „Nisam ja odgovoran za to!“, „Pa ovde sve ja radim, a taj tu, ništa on ne kontroliše.“, „Gde ste vi to pročitali da se tako radi kod nas, nije to tako, papir trpi sve!?“, i najčuvenija do sada konstantacija „Ne možete Vi meni narediti kako ja da radim.“.

Da, upravo, papir trpi sve, čak i to kako ste napisali da radite, a u stvari, ne radite. I, ne, nismo došli da Vam naredimo kako da radite. Tako je bilo napisano, u Vašim papirima. A to je sada i vidljivo.

Konsultanti ne mogu imati uvid u realno stanje u organizaciji putem dokumentacije koja nije ažurirana, koja nije usaglašena sa sistematizacijom koja je drastično izmenjena šest puta za dve godine.  Nećemo ulaziti u detalje zbog čega je sve to tako. Svaki pojedinac je svestan razloga nastalih promena.

Naravno da sistem Finansijskog upravljanja i kontrole neće biti adekvatan ukoliko zaposleni ne učestvuju u izradi, ukoliko rukovodstvo nakon izrade ne uoči koji su propusti u radu i ne da predloge za poboljšanjem, na kraju krajeva, ukoliko to sve ostane kao slovo na papiru koji trpi sve.

Možda sada imamo odgovor na gore navedena pitanja? Trenutna slika organizacije nije dopadljiva.  Menjajmo konsultanta. Mi smo savršena organizacija. Tako makar izgledamo, na papiru.

Pregovaračko poglavlje 32 o pridruživanju Republike Srbije Evropskoj uniji – finansijska kontrola i nadzor 1024 341 admin

Pregovaračko poglavlje 32 o pridruživanju Republike Srbije Evropskoj uniji – finansijska kontrola i nadzor

Republika Srbija je bila spremna za otvaranje pregovaračkog poglavlja 32 još u julu 2014. godine kada smo pripremili pregovaračku poziciju u kojoj smo detaljno obrazložili kako planiramo da ispunimo preostale zahteve koje je definisala Evropska komisija, nakon analitičkog pregleda usaglašenosti našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije u oblasti finansijske kontrole.

Centralna tema ovog poglavlja su pitanja u vezi sa internom kontrolom, koja su poznata  našoj državnoj upravi. Sistem interne kontrole je sa aspekta nacionalnog zakonodavstva jako dobro uređen, što je potvrdila i Evropska komisija.

Glavni izazov u daljem jačanju i sprovođenju finansijske kontrole u Republici Srbiji predstavlja trenutno nedovoljno suštinsko razumevanje svrhe uspostavljanja sistema Finansijskog upravljanja i kontrole, kao i uloge interne revizije u sistemu upravljanja kod korisnika javnih sredstava, što je preduslov za efektivno sprovođenje zakonskih propisa u oblasti interne finansijske kontrole u javnom sektoru.

Na osnovu međunarodnih standarda, pravila EU o finansijskoj kontroli podstiču dobro finansijsko upravljanje nacionalnim prihodima i rashodima. Pravila takođe štite finansijske interese EU od prevare u upravljanju sredstvima EU i evro od krivotvorenja.

Srbija je umereno pripremljena u ovom poglavlju.

Načelo upravljačke odgovornosti još uvek nije u potpunosti ugrađeno u kulturu upravljanja, a nadležnosti nisu delegirane. Potrebni su značajni napori na sprovođenju interne finansijske kontrole u javnom sektoru (IFKJ) na svim nivoima uprave i u preduzećima u državnom vlasništvu.

Godišnji izveštaj Evropske komisije o napretku Srbije za 2015 godinu definisao je da:

U narednoj godini Republika Srbija naročito treba da: → poboljša podzakonske akte o IFKJ u skladu sa međunarodnim standardima; → usvoji i počne da sprovodi novu strategiju IFKJ i sistematično obezbedi sprovođenje preporuka vlade o godišnjem izveštavanju o IFKJ; → pronađe rešenje za prepreke daljem razvoju kapaciteta Državne revizorske institucije.

Interna finansijska kontrola u javnom sektoru Republika Srbija treba da usvoji novu strategiju interne finansijske kontrole u javnom sektoru i akcioni plan za 2015-2020. Akcioni plan treba da bude ugrađen u širi program reforme finansijskog upravljanja u javnom sektoru.

Centralna jedinica za harmonizaciju (CJH) bi trebalo da obezbedi konzistentan pristup IFKJ kroz obezbeđivanje bolje koordinacije i smernica za organizacije javnog sektora. CJH je pripremila godišnji pregled sprovođenja IFKJ u javnom sektoru od 2012. godine, ali on ne pruža sveobuhvatnu analizu sistemskih nedostataka, niti predlaže korektivne mere. Buduće izveštavanje bi imalo koristi od procene sprovođenja strategije IFKJ i nalaza Državne revizorske institucije o unutrašnjoj kontroli u javnom sektoru.

Finansijsko upravljanje i kontrola (FUK) u Republici Srbiji je regulisano u skladu sa modelom Odbora sponzorskih organizacija (OSO) i smernicama Međunarodne organizacije vrhovnih revizorskih institucija (INTOSAI). Podzakonske akte je i dalje potrebno ojačati u pogledu upravljačke odgovornosti i upravljanja nepravilnostima.

Fokus je i dalje na zakonitosti i regularnosti finansijskih transakcija. Upravljanje rizikom se ne primenjuje sistematično i treba dalje da se razvija. Ključni izazov je takođe da se obezbedi odgovarajuća interna kontrola u manjim institucijama i na lokalnom nivou. Viši rukovodioci u javnom sektoru će morati da budu obučeni da razumeju svoju specifičnu ulogu i nadležnosti u FUK. Još uvek je potrebno urediti funkciju centralne budžetske inspekcije , vodeći računa o usaglašenosti sa zahtevima IFKJ.

Posao na reviziji svrsishodnosti poslovanja se postepeno proširuje.  Međutim, potrebne su paralelne reforme u čitavom javnom sistemu finansijskog upravljanja Republike Srbije tako da DRI može svrsishodno da revidira ekonomičnost, efikasnost i delotvornost državne potrošnje javnog novca.

U oblasti uticaja revizorskog rada, DRI proaktivno doprinosi poboljšanju standarda unutrašnje kontrole u javnom sektoru u Srbiji. O godišnjem revizorskom izveštaju koji DRI podnosi Narodnoj skupštini raspravlja se na Odboru za finansije, budžet i kontrolu javnih sredstava. DRI je unapredila svoju saradnju sa zainteresovanim stranama i poboljšala svoju komunikaciju sa medijima.

Zaštita finansijskih interesa EU

U pogledu usaglašavanja sa pravnim tekovinama EU,  nacionalno zakonodavstvo sadrži glavne komponente Konvencije o zaštiti finansijskih interesa EU i njena tri protokola, i utvrđuje obavezu zaštite dokaza. Uspostavljena je nacionalna služba za koordinaciju borbe protiv prevara (AFCOS) kao nezavisna jedinica Ministarstva finansija, sa odgovarajućim pravnim osnovom u Zakonu o budžetskom sistemu i Aktu o sistematizaciji Ministarstva finansija. Kapacitet AFCOS-a tek treba da se dokaže u praksi. Potrebno je uspostaviti AFCOS mrežu koja uključuje ostale relevantne organe.

Još uvek nije usvojena strategija za borbu protiv prevara.

U oblasti saradnje sa Evropskom komisijom, potrebno je izraditi evidenciju o izveštavanju o slučajevima gde se sumnja da je došlo nepravilnosti i prevara. Sporazum o saradnji sa Evropskim biroom za borbu protiv prevara (OLAF) tek treba da bude potpisan. Srbija je uspostavila osnovne postupke za izveštavanje o nepravilnostima i slučajevima gde postoji sumnja da je došlo do prevare. Izveštavanje na mreži je takođe uspostavljeno kroz Sistem OLAF-a za upravljanje nepravilnostima.

Zaštita evra od krivotvorenja

Nacionalno zakonodavstvo je usklađeno sa pravnim tekovinama EU, osim utvrđivanja verodostojnosti kovanica evra i postupanje sa kovanicama evra koje su nepodobne za opticaj. Srbija tek treba da ratifikuje Međunarodnu konvenciju iz 1929. godine o suzbijanju pravljenja lažnog novca i da sprovede njene relevantne delove.

Tehničku analizu krivotvorenog novca, uključujući novčanice i kovanice evra, vrši Narodna banka koja za to ima namensko odeljenje i 13 zaposlenih. Zaposleni se redovno obučavaju.

Narodna banka je zaključila formalne sporazume o saradnji, 2013. godine sa Evropskom komisijom u oblasti kovanog novca, a 2014. godine sa Evropskom centralnom bankom u oblasti novčanica. Započeta je saradnja sa susednim zemljama. Na nacionalnom nivou, saradnja između Narodne banke i Ministarstva unutrašnjih poslova formalizovana je u oblasti prenošenja novca za koji se sumnja da je krivotvoren.

FINANSIJSKO UPRAVLJANJE I KONTROLA – obaveza, svrha, postojeći sistem, koristi za Republiku Srbiju 1024 341 admin

FINANSIJSKO UPRAVLJANJE I KONTROLA – obaveza, svrha, postojeći sistem, koristi za Republiku Srbiju

Republika Srbija opredeljujući se za proces evropskih integracija ima obavezu da kroz  predpristupne  pregovore,  obezbedi  izgradnju efikasnog sistema Finansijskog upravljanja i kontrole.

Finansijsko upravljanje i kontrola (FUK/FMC) je jedan od tri stuba unutrašnje finansijske kontrole javnog sektora i zasniva se na principima moderne javne uprave i odgovornosti rukovodilaca.

To znači da svaki  subjekat javnog sektora,  mora da preuzme potpunu odgovornost za trošenje i upravljanje sopstvenim budžetom i da obezbedi postojanje odgovarajućih kontrola i zaštitne mere.

Da bi se postigli potpuni efekti i benefiti implementacije ovog sistema neophodno je da dođe do promene svesti zaposlenih u subjektima javnog sektora u pravcu sagledavanja koristi koje po njihov rad ima potpuna implementacija sistema Finansijskog upravljanja i kontrole.

Sistem Finansijskog upravljanja i kontrole obuhvata celokupno poslovanje i u pozadini je svake odluke i svih aktivnosti i predstavlja sveobuhvatan sistem unutrašnjih kontrola, koje unutar sebe inkorporiraju i organizacionu strukturu, metode i procedure koje ne pokrivaju samo oblasti finansijske prirode, nego se odnose i na sve operativne i strateške ciljeve,  stvarajući preduslove korisniku javnih sredstava da ostvari definisane ciljeve  u skladu sa zakonima, standardima i pravilima uz veću ekonomičnost, efikasnost i efektivnost u poslovanju.

Odgovornost za uspostavljanje  adekvatnog i efikasnog sistema Finanisjskog upravljanja i   kontrole počiva na rukovodstvu organizacije. Član 81. Zakona o Budžetskom sistemu RS (“Sl. glasnik RS”, br. 54/2009, 73/2010, 101/2010, 101/2011, 93/2012, 62/2013, 63/2013 – ispr., 108/2013, 142/2014, 68/2015 – dr. zakon, 103/2015, 99/2016, 113/2017, 95/2018, 31/2019 i 72/2019) predviđa da su korisnici javnih sredstava obavezni da uspostave sistem Finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru. Za uspostavljanje, održavanje i redovno ažuriranje sistema Finansijskog upravljanja i kontrole, odgovoran je rukovodilac korisnika javnih sredstava.

Pravilnikom o zajedničkim kriterijumima i standardima za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu Finansijskog upravljanja i kontrole u javnom sektoru (“Sl. Glasnik RS” br. 89/2019) propisuju se zajednički kriterijumi i standardi za uspostavljanje, funkcionisanje i izveštavanje o sistemu Finansijskog upravljanja i kontrole kod korisnika javnih sredstava. Član 11 ovog Pravilnika predviđa da je za uspostavljanje, održavanje i unapređenje sistema Finansijskog upravljanja i kontrole odgovoran rukovodilac korisnika javnih sredstava.

Više rukovodstvo u svakog korisnika javnih sredstava  je odgovorno za način upravljanja  i kako to vide njihovi zaposleni i druge zainteresovane strane.  Na osnovu ovog modela svi rukovodioci moraju da preuzmu odgovornost za svoje zaposlene i obim kontrola, kao podršku opštim politikama budžetskog korisnika.

Rukovodilac korisnika javnih sredstava je „prva i zadnja karika u lancu odgovornosti“, međutim „lanac odgovornosti“ čine svi rukovodioci unutar organizacione strukture.

SVRHA Finansijskog upravljanja  i kontrola je:

  • Poslovanje na pravilan, etičan, efikasan i efektivan način
  • Usklađenost poslovanja za zakonima, propisima, politikama, planovima i postupcima
  • Zaštita imovine i drugih resursa od gubitaka koji su uzrok lošeg upravljanja, neopravdanog trošenja, kao i od nepravilnosti i prevara
  • Jačanje odgovornosti za uspešno ostvarivanje postavljenih ciljeva
  • Pravovremeno finansijsko izveštavanje i praćenje rezultata poslovanja

Kvalitetno uspostavljeni sistemi Finansijskog upravljanja i kontrole sprovode se putem pet međusobno povezanih komponenti unutrašnjih kontrola, koje obuhvataju:

  • Kontrolno okruženje – mora biti pozitivno i viši rukovodioci moraju postaviti ton i svojim primerom usmeravati  zaposlene da poštuju i obavljaju svoje dužnosti najbolje što mogu;
  • Upravljanje rizicima – mora se usvojiti strategija koja podržava misiju i ključne ciljive subjekta, stvaranjem takvog okruženja u kojem će rasprava o rizicima biti deo tekućeg poslovanja;
  • Kontrolne aktivnosti –adekvatne kontrole moraju biti uspostavljene i redovno pregledane kako bi se obezbedilo da sistem unutrašnjih kontrola pravilno funkcioniše;
  • Informacije i komunikacije – relevantne informacije moraju biti dostupne i zaposlenima i javnosti, takođe je neophodno uvesti dobar dvosmeran sistem komunikacije
  • Praćenje kontrola – korisnici javnih sredstava, moraju redovno vršiti procenu i praćenje rizika i kontrola  i ukoliko je potrebno vršiti poboljšanja.

Ovo su pet ključnih oblasti koje treba pregledati i razvijati  za sve sisteme unutrašnje kontrole, kako bi bile u skladu sa  međunarodno prihvaćenim standardima i najboljom praksom EU.

Efikasno  Finansijsko upravljanje i kontrola  može se postići samo ako su predhodno navedeni sistemi i procedure sprovedeni i pregledani od strane zaposlenih koji imaju odgovarajuće veštine.  Naime, u svemu napred navedenom neophodno je da su svi zaposleni upoznati sa svim procedurama i da su im te procedure dostupne.

Neophodno je utvrditi potrebu za obukom zaposlenih i vršiti stalan pregled kako bi se utvrdile nove potrebe. Nakon identifikacije, potrebno je suočiti se sa nedostacima u obukama, koje treba rešavati na koordinirani način putem kombinacije programa obuke unutar i izvan subjekta.

Postojeće sisteme uspostavljenih unutrašnjih kontrola karakteriše uglavnom situacija  da su kod pojedinih korisnika javnih sredstava doneti  interni akti u kojima su propisani pojedini poslovni procesi ili posebne aktivnosti. Za većinu poslovnih procesa nije propisan način njihovog obavljanja što bi trebalo učiniti, kako bi se obezbedilo njihovo sprovođenje u skladu sa načelima zakonitosti, ekonomičnosti, efektivnosti i efikasnosti. Takođe, nisu pripremljeni revizijski tragovi (opis poslovnog procesa odnosno postupka, opis aktivnosti, lice odgovorno za sprovođenje određene aktivnosti u poslovnom procesu, kao i rok u kojem aktivnost treba sprovesti). Potrebno je da sva uputstva budu u pisanoj i zvaničnoj formi, a ne usmena i nezvanična.

Korisnici javnih sredstava su u početnoj fazi prihvatanja metodologije upravljanja rizicima, ali još nisu u pisanoj formi uspostavili sistem upravljanja rizicima koji obuhvata identifikovanje, procenu i kontrolu nad potencijalnim događajima i situacijama koje mogu imati suprotan efekat na ostvarenje ciljeva, odnosno nisu usvojili strategiju upravljanja rizikom i formirali registar rizika.

Postojeći sistem kontrola nije uspostavljen u odnosu na ciljeve koje korisnici javnih sredstava planiraju da ostvare i rizike koji utiču na ostvarenje tih ciljeva.

Postojeće kontrole usmerene su na ostvarivanje zakonitosti i pravilnosti ali ne i ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti. 

Osnovni zajednički problem kod svih korisnika budžetskih sredstava su neadekvatni administrativni kapaciteti, tako da se ne obezbeđuje u potrebnoj meri načelo podele dužnosti. U narednom periodu mora se posvetiti veća pažnja proceni potreba za obukom iz ove oblasti kod korisnika javnih sredstava sa republičkog nivoa. Potrebno je organizovati odgovarajuće nivoe obuka za rukovodioce, državne službenike i interne revizore.

Koja je korist za Republiku Srbiju?

  • Uspešnije, efektivnije i odgovornije trošenje budžeta na državnom i lokalnom nivou
  • Strateško planiranje finansija
  • Više kontrolnih mehanizama
  • Nezavisna vrhovna revizorska institucija
  • Suzbijanje nepravilnosti i prevara u korišćenju finansijskih sredstava

Značaj efektivnog sistema unutrašnje finansijske kontrole u javnom sektoru je u tome što doprinosi uspešnijem i odgovornijem korišćenju budžetskih sredstava na državnom i lokalnom nivou. Istovremeno, kroz razvoj ovog sistema se u javni sektor uvodi novi pristup upravljanju kroz definisanje strateških ciljeva u obavljanju delatnosti, sagledavanje rizika, kao i uspostavljanje jačih kontrolnih mehanizama u prikupljanju i trošenju budžetskih sredstava. U pogledu eksterne revizije, usklađivanjem sa zahtevima u procesu pristupanja utiče se na uspostavljanje funkcionalno i operativno nezavisne vrhovne revizorske institucije. U oblasti suzbijanja nepravilnosti i prevara u pogledu finansijskih interesa EU, država kandidat treba da obezbedi neophodne administrativne kapacitete koji će se baviti pitanjima suzbijanja nepravilnosti i prevara u korišćenju finansijskih sredstava EU, kao i da uspostavi odgovarajuću administrativnu strukturu potrebnu za borbu protiv krivotvorenja novčanica i kovanica evra.

Prijavi se na Newsletter

Poslaćemo vam biltene sa vestima i savetima. Nema neželjene pošte.